Tema broja: Niče
Priredio:  Novica Milić 
Broj:  152-153
Obim:  212 strana, sa fotografijama

Niče se, na početku XXI stoleća, pojavljuje kao ime za umetnost mišljenja. On je iz istog razloga u proteklom veku bio odbacivan i slavljen. Odbacivan je, ili ostavljan po strani kao „nesistematičan filozof“, u vreme kad se o filozofiji još uvek, pod uticajem njegovih velikih nemačkih prethodnika, pre svega mislilo da se mora pokoriti zahtevu tzv. sistematike (s ontologijom u korenu, logikom i epistemologijom u deblu, i granama etike, estetike i teorije države ili društva). Potom slavljen, jer se u njemu video pisac koji namerno zapostavlja „akademske“ uzuse kako bi se predao neposrednosti jednog životnog učenja, kako bi bio učitelj – ideolog, prorok, nagovoritelj, presuditelj – novog doba, novog čoveka; njegova „fragmentarnost“ bila bi posledica njegove snage. Ova sveska časopisa Gradac posvećena je Ničeu koji, kao umetnik mišljenja, istupa pred nas tokom nekoliko poslednjih decenija čitanja. Neki od tekstova u ovom broju već su postali „klasični“, i za razumevanje Ničea, i za razumevanje njihovih autora (Delez, Derida, Fuko, Hajdeger, De Man). Drugi svedoče o pojedinim novim putevima za čitanje Ničea (Kofman, Klosovski, Vatimo, Blanšo). Treći nas upućuju na raskršća pojedinih velikih Ničeovih tumača (Nehamas, Beler, Kesler, Har). Uz Ničeovo poglavlje iz prve knjige Ljudskog, suviše ljudskog, tu su i dva podsetnika na samog mislioca (Šlehtina hronologija Ničeovog života, uz Rosov epilog). Nastojali smo da najveći broj tekstova bude iz literature još neprevedene na naš jezik, a prostorna ograničenja časopisa uslovila su izostanak nekih kojima bi ovde takođe bilo mesto.